Pi­še: Dra­gan Ko­pri­vi­ca


Da se u po­li­ti­ci ove vla­sti ni­šta ne mi­je­nja, do­kaz je i ovaj na­slov. Isti ko­ji je autor ko­lum­ne dav­no ko­ri­stio da po­ja­sni šta je šef re­ži­ma htio i da ka­že, ali evo i da od to­ga ne od­u­sta­je svih ovih tri­de­se­tak go­di­na bo­ljeg ži­vo­ta.
I ovo­ga pu­ta, po­vo­dom slav­nog di­ja­lo­ga vla­sti i opo­zi­ci­je, ko­ji se za­vr­šio ne­slav­no, vi­dje­lo se da u ovoj za­ro­blje­noj ze­mlji vla­da­ju trik-maj­sto­ri. I to još od hi­sto­rij­skog ne­spo­ra­zu­ma Mi­la i Mo­mi­ra. Ta­da je, gru­pi­ca de­mon­stra­na­ta in­sta­li­ra­na pred Skup­šti­nom na­su­ka­la sve nas da ode­mo pred Vla­du, gdje će­mo bi­ti pr­vi put za­su­ti su­zav­cem. I, evo, su­zav­ca do da­nas ne fa­li. Jer ga za gra­đa­ne uvi­jek mo­ra bi­ti. Ima se, mo­že se.
I ne­dav­ni pro­te­sti raz­bi­je­ni su uz ru­ku po­dr­ške „de­mon­stra­na­ta“ ko­ji su opet de­mon­stri­ra­li ka­ko se iz­nu­đu­je su­kob pred Skup­šti­nom. A to što su iza­šli iz sta­re zgra­de Vla­de, to je sa­mo znak da se isto­ri­ja po­na­vlja i po mje­stu rad­nje. Pri­je – mi is­pred Skup­šti­ne pred Vla­du, sad – oni iz Vla­de pred Skup­šti­nu. Či­sto, uz­vrat­na po­sje­ta.
I po­ja­va Po­zi­tiv­ne, ko­ja je po­zi­tiv­na na sa­rad­nju s re­ži­mom, ta­ko­đe je bi­la po­li­tič­ki trik, ali do­sta pro­vi­dan. No, kod na­šeg na­iv­nog na­ro­da mo­že sve da pro­đe, pa i ono što se vi­di iz avi­o­na. Kad su u sa­mom po­čet­ku, po osni­va­nju, po­zi­tiv­ci do­bi­li do­sta pro­sto­ra na Jav­nom ser­vi­su i kad su se, fi­no do­tje­ra­ni uni­so­nim kra­va­ta­ma, po­ja­vi­li kao al­ter­na­ti­va vla­sti, bi­lo je pot­pu­no ja­sno da su for­mi­ra­ni, u stva­ri, sa­mo da bu­du al­ter­na­ti­va SDP-u, ko­ji je po­či­njao da ot­ka­zu­je po­slu­šnost DPS-u. Al­ter­na­ti­va po si­ste­mu: „Ako ne­ćeš ti, oće dru­ga tri.“
I ta­ko se i de­si­lo. Ta no­va par­ti­ja je vla­sti­ma pr­vo na tac­ni iz­ru­či­la Nik­šić, pa Pod­go­ri­cu, i da ne na­bra­ja­mo. Sad je svo­ju pro­fi­la­ci­ju za­o­kru­ži­la ula­skom u Vla­du, a sve oštro na­pa­da­ju­ći re­žim po si­ste­mu „Da se Vla­si ne do­sje­te.“ Isti re­žim, ko­ji će joj na pred­sto­je­ćim iz­bo­ri­ma dru­gar­ski odvo­ji­ti dje­lić bi­rač­kog ti­je­la, tek da bi op­sta­la na po­li­tič­koj sce­ni kao al­ter­na­ti­va SDP-u, da se po­ka­že ka­ko i dru­gi ho­će s DPS-om.
Ali je uz­bur­ka­ne stra­sti oko fla­grant­ne po­slu­šno­sti Po­zi­tiv­ne tre­ba­lo ne­ka­ko pred jav­no­šću, mu­zič­ki re­če­no, „den­fo­va­ti“. Za­to je pre­mi­jer pred­u­zeo ele­gan­tan me­đu­ko­rak: ba­ca­nje pra­ši­ne u oči jav­no­sti i di­je­lu opo­zi­ci­je, po­zi­va­ju­ći je ši­ro­ko­gru­do na pre­go­vo­re. Pri­tom uz la­ga­no ču­đe­nje što se ovoj i ova­kvoj vla­sti na­vod­no ne vje­ru­je. A iz­re­kao je i jed­nu fi­nu mi­sao, dru­gar­sku di­le­mu, da to opo­zi­ci­ja, iz­gle­da, ne vje­ru­je re­ži­mu oko la­ži­ra­nja iz­bo­ra?! No, ako je već to ta­ko (!), nek on­da te iste ne­vjer­ne To­me iz­vo­le na di­o­bu mi­ni­star­sta­va do iz­ne­mo­glo­sti. Nek po­di­je­le mi­ni­star­stva, i od­go­vor­nost, i pro­blem ri­je­šen.
DF je već u sa­mom star­tu pro­zreo taj ma­ne­var oko da­naj­skih da­ro­va, i ni­je do­la­zio. A pre­go­vo­ri su ima­li dram­ski ka­rak­ter: te­a­tral­no za­po­če­li, pa se ko­mič­no i za­vr­ši­li. A pre­mi­jer je sa­mo že­lio da do­bi­je na vre­me­nu, i u to­me je i uspio. Da bar za po­če­tak oprav­da svr­hu po­dr­ške Po­zi­tiv­ne, jer, eto, za­bo­ga, za­hva­lju­ju­ći toj par­ti­ji pre­go­vo­ri su i za­po­če­li. Ali pre­go­vo­ri po na­ve­de­nom si­ste­mu: „Do­đi­te da se ne do­go­vo­ri­mo, ali mo­že­mo da glu­mi­mo.“ A što su pre­go­vo­ri pro­pa­li, pa ne mo­že baš sve na­jed­no, i da bu­de pre­go­vo­ra, i da pre­go­vo­ri us­pi­ju. Što je mno­go, mno­go.
Trik-maj­sto­ri re­ži­ma su zna­li da mo­gu po­nu­di­ti po­ne­što za po­ne­kog, ali glav­no ni­kom, i ni za šta. Pre­go­vo­ri pro­pa­li, uz nji­ho­vu po­moć skre­nu­ta pa­žnja sa ga­fa Po­zi­tiv­ne, fin­gi­ra­no je ras­po­lo­že­nje vla­sti oko do­go­vo­ra s di­je­lom opo­zi­ci­je, i sve na kra­ju is­pa­lo kao do­bra far­sa. A me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca bla­go za­ču­đe­na.
Na­rav­no, SDP se na­kon brat­ske di­o­be vla­sti to­li­ko go­di­na sad pre­tvo­rio u po­vri­je­đe­nu par­ti­ju, ko­ja je, na­vod­no, sve vri­je­me bi­la opo­zi­ci­o­na, a sve vri­je­me se slu­ži­la svim ma­hi­na­ci­ja­ma vla­sti. Ali ti du­pli stan­dar­di SDP-a su ono što su na­sli­je­di­li i od stra­na­ka ko­je su pri­je na­pa­da­le re­žim, a slu­ži­le mu, kao Na­rod­na stran­ka, itd. A sad je šta­fe­tu od SDP-a pre­u­ze­la Po­zi­tiv­na, uz obra­zlo­že­nje da, za­mi­sli­te: „ne­ko mo­ra“. Ka­kvo isto­rij­sko oprav­da­nje. A sva­ki vješt vla­dar osim svo­je vla­da­ju­će par­ti­je ima i po­ne­ku svo­ju re­zer­vnu opo­zi­ci­o­nu stran­ku.
„Ne­go što!“, re­kla bi go­spo­da li­be­ra­li, ko­ji su ne­kad ta­ko­đe že­sto­ko na­pa­da­li re­žim i že­sto­ko za­vr­ša­va­li za nje­ga mno­ge po­slo­ve di­za­nji­ma ru­ku u par­la­men­tu. Na­rav­no, sje­ća­mo se, sve je to ima­lo i svo­ju ci­je­nu u ta­da­šnjoj va­lu­ti. Isto­ri­ja se po­na­vlja, ali se na isto­ri­ji i pa­da. A gra­đa­ni će valj­da jed­nom i pro­gle­da­ti.
Zbog sve­ga na­ve­de­nog, pro­mo­te­ri­ma ak­tu­el­nog re­ži­ma pred­la­žem da za no­vu kam­pa­nju uvr­ste svoj auten­ti­čan slo­gan, ali ovog pu­ta u cje­lo­sti: „Za bo­lje sju­tra – ma­lo mor­gen“. A mo­žda se i ovaj do­bri i na­iv­ni na­rod jed­nom opa­me­ti. U Cr­noj Go­ri mno­go to­ga se de­ša­va, pa mo­žda i ovi na vla­sti ko­nač­no jed­nom pro­mi­je­ne skup­štin­ske klu­pe.
A da li Kri­vo­ka­pić sad ima u pla­nu i no­vi trik SDP-a. Da li će dva li­de­ra SDP-a, biv­ši i sa­da­šnji, Rak­če­vić i Kri­vo­ka­pić, sad u no­vu ko­a­li­ci­ju, pa opet s DPS-om na­kon iz­bo­ra? A da pri­tom pred­vo­de dio opo­zi­ci­je ko­ji im po­vje­ru­je. U Cr­noj Go­ri sve mo­že, ali se sve, pri­je ili ka­sni­je i vi­di. Idu in­te­re­sant­na po­li­tič­ka vre­me­na. Do­sad­no, sva­ka­ko, bi­ti ne­će. U sva­kom slu­ča­ju, pa­šće sni­jeg, po­seb­no u ok­to­bru, i to sa svo­jom osnov­nom na­mje­nom.